.
Златна пчела и
летећа риба
Изванредан иконописац, парадоксално и сликар
фантастике Драган Јовановић је и особени цртач. Његове радове одликује органска
форма и често симетрична композиција јер уметник зна да је симетрија виши
поредак света и света уметности. Његова „симетрија”, света мера, не долази из
обичног одражавања стварности, цртеж није још један у низу израза и одраза
реалности која се све више претвара у ноћну мору и естетски „црњак”. Већина
данашњих уметничких дела пуки су рефлекс ружне стварности и богоборачког рата.
Јовановић цртеж решава на
композиционом нивоу методом метаморфозе, par excellence магијским средством, а у том
свету симетрија има сасвим друго значење од уобичајеног. Метаморфозе одликују
српску народну књижевност, бајке, Апулејевог Златног магарца, као и целокупну историју не само ликовне
фантастике, задирући дубоко у магијску праксу. Као супротност разулареним
моћима зачаравања, естетици која слави Диониса, занос и страст, цртач уводи
аполонску противтежу – строгу, доследну, чврсту мада веома фину линију. Не
бисмо га могли сматрати еклектичарем, његов цртеж је особен на сцени која зна
за највише цртачке домете. „Култивисање линије”, како је цртач и професор
Драган Лубарда иницијатички саветовао, значи дисциплиновање, јер шта је цртеж
друго до чиста дисциплина, свесно овладавање заумним? Зато у свет овог цртача
улазе мачеви, катане, поред бројних других челичних израза чврстине карактера,
али само да би се што боље истакло поетско – птичице, бубице, корњаче,
скакавци, рибе, пингвини и друга створења маштом преображене стварности.
Уочавамо и витке змајеве у покрету, чаробњаке са крилима на леђима џиновских
буба, маске, летеће рибе у лету претворене у гуштере и авионе, златне пчеле и
оне са трубама, анђеле у виду руских бабушки, чаробни свет који може да
заинтересује и децу.
Када црта техничке, машинске, роботске
и архитектонске детаље, овај мајстор не изневерава природно, његов цртеж је лак
и спонтан, има дозу за уметност неопходне наивности и шарма, којима заводи
посматрача. Нису ли неки велики научници управо жудели за наивним и спонтаним,
за везом са својом подсвешћу, свесни да су одвише дневним и рационалним
затрпали дете у себи, и тиме се одвојили
од виших могућности стварања? Цртач и сликар Драган Јовановић вратио је
уметност на полазиште, тамо где треба да буде, где припада, одакле је потекла –
у царство ирационалног, које има само своје законе раста и лепоте, своје тајне
узрастања и растерећења одурне стварности.
Дејан
Ђорић
