Let u središte tišine
U ovoj seriji crteža reč tišina ne podrazumeva
onu tišinu koja vlada u nekakvoj tapaciranoj sobi i koju naše uvo registruje
kao stanje bez zvuka. Pre bi se reklo da je reč o galami, kreativnoj galami,
koju registrujemo našim untrašnjim čulima. Središte je mesto obitavanja Velikog
Kreatora koji emituje stvaralaštvo na svim mogućim frekvencijama u sve znane i
neznane dimenzije sveukupnog postojanja.
Veliki
Kreator je sve nacrtao, oslikao, napisao, komponovao, jednom rečju sve stvorio.
Naslikao je i nas i sve ono sto je u nama i oko nas i dao nam mogućnost da sami
stvaramo. Akteri na crtežima su u neprestanoj avanturi putovanja letom u
potrazi za tim neobičnim i svemogućim mestom koje sam nazvao središte tišine.
Oni putuju, ne nazire se cilj, horizonti se otkrivaju jedan za drugim i iznova
se pojavljuju. Poput Argonauta, sa kojima sam se družio u mladosti čitajući
Zlatno Runo od Roberta Grejvsa (Robert Graves), moji junaci nepokolebljivo i uporno
nastavljaju dalje uvereni da će na odredište napokon stići. U retkim trenutcima
predaha, levitiraju i osmatraju prostor. Krasi ih jaka vera i nada da je njihov
poduhvat moguć. Savladavaju prepreke, u neprestanom su međusobnom dijalogu,
zapitani, začuđeni, oduševljeni i prestrašeni čudima koja im ova avantura
donosi. Iskustva i saznanja se sabiraju i slika o sopstvenom postojanju i
postojanju Univerzuma se sklapa lagano poput kockica koje se dodaju u veliki
mozaik. Uzbuđenje je neprestano.
Nama
ne ostaje ništa drugo nego da im poželimo srećan put ili da im se pridružimo i
neprestano tragamo za suštinom postojanja sveukupnog ali i sopstvenog
najtananijeg središnjeg mesta.
Dragan
Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар